Da li ste se ikad bavili nešto više svojim željama … kakve su one … velike, male … brojne ili pak imate samo jednu … koliko su vam važne i da li su vam važne … šta bi zbog njih uradili ili nikada ne bi uradili … gde vas vode … želeći ih ko postajete?

Nekad samo željenje može biti praćeno različitim emocijama. U pozadini može biti duboko osećanje nedostatka, nezadovoljenja … ili pak onog tihog nadanja i iskričavog uzbuđenja kad pomislimo na svoju želju. Ovde je razlika u fokusu. Da li se usmeravamo na ono što nam jako nedostaje i hranimo naše nezadovoljsvo, bol, bespomoćnost, zaglavljenost ili se usmeravamo na iščekivanje onoga što verujemo da će uneti radost i upotpunjenje u naš život.

Ako je želja samo zamaskirana bol zbog toga što smo se udaljili od svoje suštine, zato što osećamo nemoć i stojimo zaglavljeni bez pokreta, bez reči, bez vizije … želeti onda znači očajavati. Ali, ako naša želja dolazi iz inspiracije, poletne mašte, dečje radoznalosti, praćena pozitivnim uzbuđenjem i osmehivanjem …želeti onda znači živeti.

Jer ,,Početak svake kreativnosti je želja. To je prva misao. Veličanstveno osećanje unutar duše. Bog u izboru svoje sledeće tvorevine…”

Tekst preuzet sa sajta Kuća Kreativnog Življenja.