Interes deteta

Interes deteta

Kada bi dete znalo koliko konvencija postoji i koje su, onoliko brojne i, apsolutno, sve do jedne – u njegovom interesu;

ili koliko – tako maleno, nikom na ovom svetu osim, svojim najbližim, ako ih ima, poznato – to malo biće velika prava ima, i koliko se institucija brine za njega, izbliza i izdaleka, naročito ako je dete s ulice, ili izbeglo, uključujući raseljeno, ili dete bez roditeljskog staranja… svakako bi se raspitalo kojoj koloni pripada i lično bi se informisalo o tome koje je njegovo pravo.

Naravno, ne odmah, ali čim nauči prva slova – ako priliku za to uopšte ima – potražilo bi u najbližoj biblioteci, pa neka je i 3.999 koraka blatnjavim putem u pozajmljenim cipelama daleko, ma ono sāmo bi pronašlo rečnik iako još ne zna da tako nešto postoji, i otkrilo bi, i bez greške razumelo značenje nepoznatih reči: interes, pravo, pravda, zabrinutost i mnoge druge koje bi njegov život učinile izazovnijim, tačnije, manje izazovnim od ovog sadašnjeg. Ako ima struju u kući, u kolibi, u stanu, u ma čemu što je njegov jedini krov nad glavom, ako je imalo mogućnost da uoči razliku između električnog osvetljenja i svetlosti sveće, ili je znalo za ovo prvo dok se tamo neki kabl nije presekao, možda postoji šansa da ima i računar, ili makar da zna za tako nešto, preko drugara iz škole, ako postoje, ili škole, ako je u dostižnom radijusu uopšte ima. 

A ono… ono najčešće ima samo jednu malu želju. Malu u očima drugih, a u svojim – ogromnu, možda ostvarljivu, možda i ne ili, moguće, jednog dana ipak dohvatljivu. Da li se želja računa u pravo? Ako da, onda to pravo dete sigurno prepoznaje kao svoj interes.

Na primer, jedno dete ima interes da ne jede svakog dana baš sva tri puta prepečen hleb sa mašću. Ono bi mnogo volelo, imalo interes, želelo – da to ponekad bude hleb sa šećerom. Da nam svima bude jasno, bolje i hleb sa mašću nego „prazno“ parče hleba ili, ne baš tako retko – ništa od nabrojanog.

To isto dete, ostatku sveta nepoznato, ako bi imalo toliko sreće da „gugla“ u potrazi za svojim pravima, možda bi naišlo i na objavu „Koliko dece treba Srbiji“.

I osetilo bi se važnim jer je stalo u polinom, čak i u integral, u jednačine koje mu daju podstrek da se smatra neizostavnim, vrlo bitnim za sadašnjost, a još i više za budućnost svoje zemlje. I pročitalo bi dete neki tamo zaključak i odmah bi znalo da njegova majka, koja osim njega ima još dvoje, negde i troje ili više dece, ima nemerljiv doprinos u rastu populacije sa stopom, eto, većom od 2,1. I zapitalo bi se dete da li je njegovo pravo narušeno time što ima, na primer, i sestru i brata. Njemu ne smeta da nosi bratovljeve cipele, ni svesku da deli s njim, rado će da ustupi svoj ručak mlađoj sestri, i danas i sutra i prekosutra, uostalom, sve će dati od sebe da oskudica postane manje upadljiva, čak skroz nevidljiva. Skrivanjem će nemaština lakše da se savlada i onda neće više biti problem što je, njih dece, minimum troje.

0 Comments

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Uspešne akcije

Donacija za Porodicu Sokola

Donacija za Porodicu Sokola

Uspešna Akcija! Donacija za Porodicu Sokola. Porodica je dobila garderobu, stvari za ličnu higijenu i igračke od anonimnog donatora.

Namirnice za Porodicu Balaž

Namirnice za Porodicu Balaž

Dragi naši, zahvaljujući svima Vama uspeli smo opet da prikupimo novac da platimo namirnice porodici Balaž iz Bačkog Gradišta. Ovo je ujedno i druga akcija koju smo imali za ovu porodicu. Porodicu Balaž smo upoznali 19. aprila 2019.Otac: Atila Balaz(31), i njegova...

Donacija za porodicu Filimonović

Donacija za porodicu Filimonović

Divna Sanja Gajić, koja je za porodicu Filimonović prošle nedelje, nakon što je pročitala njihovu priču prikupila 139 evra i poslala im garderobu je napravila još jednu akciju za njih.

Ostali tekstovi

Nije Uopšte Teško Biti Human

Nije Uopšte Teško Biti Human

Situacija u državi je poprilično teška. To je nešto čega smo svesni apsolutno svi. Međutim, možemo sa velikom sigurnošću da kažemo da konstantno ponavljanje fraza kao što su „Nikada neće biti bolje“ ili „Kada će više nešto da se promeni“ neće rešiti niti jedan problem.

Našim stopama oni hode

Našim stopama oni hode

Zastani… okreni se! Razmisli dobro u kom smeru ideš I daj sebi vremena da pogledaš preko ramena. Utabaj otiske po putu što ostavljaš.

Gazi duboko I stameno, tvoj korak mora da menja zemlju, I njen oblik po putu? Prašina I kiša će padati po njima.

Humanost

Humanost

Hrabrost pojedinca ogleda se u njegovoj volji za očuvanjem onoga što je stvorio, i želji da pruži svojim potomcima dostojanstven život vredan življenja. Human čovek ne gleda sa visine na one manje srećne, ne veruje da je bolji od drugih, jer zna da smo u životu svi sa drugom startnom tačkom polaska.

Naši partneri

  • 24
  •  
  •  
  •  
  •